fbpx

Nargile postoje skoro čitav milenijum. To znači da su mlađe od prve verzije lepka ili avana, ali starije od toalet papira ili vetrenjače. Nastale su – naravno – u Indiji.

Kao i za sva ostala otkrića koja su se zadržala do danas, postoje oprečna mišljenja i o nastanku nargile. Zašto? Zato što su narodi sa svih meridijana imali svoju verziju vodenih lula i koristili ih na sličan način i za slične namene. Pošto je većinu teorija nemoguće proveriti, držaćemo se priče o Indiji.

Indija je velika zemlja. Nekada davno bila je još veća. A nargila je izabrala da nastane u njenom večito trusnom delu: na granici s Pakistanom. Ako je verovati romansiranim istorijama, na tom mestu uvek su se događale i rađale magične stvari (pročitajte Decu ponoći).

Prve nargile bile su napravljene od kokosa, i osmišljene za „konzumaciju“ opijuma i hašiša. Brzo su postale veoma popularne. U drevnoj Persiji u nargilu je stavljan crni duvan koji je prvo ispiran, pa zatim „pakovan“ u brikete na koje se direktno spuštao užareni ugalj. Danas se tradicionalne persijske nargile prave od drveta, često bogato ukrašene – jer su namenjene prvenstveno ženama.

Ipak, Indija je i dalje držala primat u pravljenju nargila. Od XV veka Indijci ih prave od stakla. Stakleno „telo“ nazivali su šiša, a taj naziv se do danas zadržao za čitavu konstrukciju.

Nargila i arome za nargilu

U isto vreme nargile stižu u Tursku, za vreme vladavine Murata IV, i brzo postaju deo životnog stila svih staleža. Naravno, u početku su bile statusni simbol – sultani i diplomate su čak i na zvaničnim portretima slikani s nargilama, a paljenje nargila bilo je sastavni deo svih zvaničnih večera i susreta.

Kultura kafe i nargile razvijala se paralelno, i sve više se širila. Upravo su turski majstori zaslužni za današnji izgled: krajem XIX veka stvorili su konačnu formu omiljene zabave elite, a tada su nastala i pravila korišćenja nargile (da, postoje i bonton i etikecija).

Naravno, u nargilu se dugo stavljao praktično samo duvan. Međutim, sada su mogućnosti praktično neograničene jer i kod nas postoje beznikotinske melase koje uživanju u nargili daju sasvim novu dimenziju. Ove biljne melase sadrže 0% duvana, 0% nikotina i tačno 0% katrana. A zadovoljstvo je isto. Samo treba izabrati svoj ukus. I držati se korena – dakle, Indija.

Danas nargila barovi postoje širom sveta. Iako su običaji vezani za nargilu različiti i pravila podložna promenama, jedno je svima zajedničko: nargile su društvena aktivnost. I interakcija. I zabava. Opuštanje. Sve što je lepo.